Milka Adžić Dragojević, jedina osoba koju ćete sresti na gotovo svim gljivarskim skupovima,a koja ne pripada ni jednom gljivarskom društvu. Milkina fejsbuk stranica „Koja je ovo gljiva“ postoji već dugi niz godina, a dobila je na poklon od jednog planinara koji nije mnogo znao o gljivama. Ali zato Milka o gljivama zna gotovo sve,edukovana,izuzetno vešta na terenu o gljivama sa puno znanja i strasti može vam pričati satima. Verujemo da bi svaki ljubitelj ,,šumskog mesa,, vrlo rado pošao sa Milkom u ,,lov,, na iste.
Carstvo gljiva samo je na prvi pogled bajkovito. I u njemu postoje dobre i zle gljive a najviše se čuvajte lepih tj zavodnica. Pošto je lisičarka veoma rasprostranjena gljiva i rado viđena u tanjiru,Milka nam je ispričala razlike između dakle jestive lisičarke i njene ,,zle,, sestre Zavodnice ili bragare (lat. Omphalotus olearius).
Zavodnica ili bragara (lat. Omphalotus olearius), otrovna je gljiva koja spada u rod Lisičica. Iako nije opasna po život preporučuje se da se ne konzumira. Ona raste busenasto na panjevima bukve, hrasta i masline najčešće, pokrivenih zemljom, leti i u jesen. Može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje, čak i smrt. Klobuk ili šešir pečurke je još vrlo mlad ispupčen, ubrzo s jamicom, pa levkom. Kožica je debela, kao guma, blistava. Često se meša sa lisičarkom, ali zavodnica je krupnija, raste u grupi, na drvetu. Pušta narandžastu boju prilikom dodira, tako da je zabuna skoro nemoguća.
,,.Neikusni berači vrlo često zamene lisičarku zavodnicom.Za poznavaoce pečuraka one ne liče,ali takvih berača je manje.
,,Zavodnica raste u bokoru,iz drvnih ostataka i pored panjeva.Lisičarka raste isključivo iz zemlje,,,objašnjava dalje Milka .,,Dok je sveža obojiće vam ruke u narandžasto,što lisičarka nikada ne čini.,,
Jako je važno to što lisičarka ima karakterističnu žutu boju i uglavnom nema vrste sa kojom bi se mogla zameniti,osim dakle pomenute zavodnice za koju samo laici tvrde da joj je slična. Boja zna da varira od veoma svetle do tamnožute, pri čemu bledi starenjem. Ima čak primeraka skoro narandžaste boje. Stabljika je duga od tri do osam centimetara. Šešir je kod odraslih pečuraka širok do 10 cm i po pravilu je nepravilnog oblika sa uvijenom ivicom. U centru ima ulegnuće. Sa donje strane šešira su uočljivi žuti listići. Žućkasto meso ima divan, blagi miris kajsija, što joj je još jedna važna identifikaciona karakteristika.
Iskusni berači kažu da lisičarku treba brati u korpe, a nikako u kese, torbe i vreće. Ovo je presudno za vreme kišnih dana. Tada se lisičarke lako lome i brzo kvare. Važno je i ne brati sitne plodove čiji je prečnik ispod 1 cm.
Šta kažu nutricionisti i doktori?
Kao veoma lekovita namirnica, lisičarka povećava otpornost organizma prema infekcijama respiratornog trakta i jača imunitet. Spada među najkvalitetnije gljive, jer sadrži prirodne antibiotike, osam esencijalnih amino-kiselina, enzime, belančevine, polisaharide, proteine, provitamin A, vitamine B kompleksa. Od minerala zastupljeni su natrijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, cink i bakar. Niskokalorična je i više od 90 odsto njenog sastava čini voda. Osim toga, lisičarka ima antibakterijska i antivirusna svojstva, čisti organizam, jača imunitet, poboljšava cirkulaciju, snižava holesterol, reguliše krvni pritisak i smiruje nervni sistem.
Lisičarke mogu da se jedu sveže, da se suše, salamure ili zamrzavaju.
Posebno je zanimljiva za čuvanje u začinjenom alkoholu zbog veoma mirišljavog ukusa, ali je jednako dobra ako se čuva u maslinovom ulju ili sirćetu. Najviše korisnih sastojaka zadržava kad je sveža i pripremljena kao salata.
Kada ugledate zavodnicu sledeći put ne dajte da vas zavara ,liči ali nije jestiva i čuvajte se zavodnice u šumi kao i u životu.
Amppress
Autor
Pročitajte još
Upoznajte Amanitu..
Gljiva ili pečurka
Super hrana-pečurke u prahu