Dok se godinama govorilo o odlasku mladih iz sela, u čačanskom kraju sve je više onih koji biraju drugačiji put. Ostaju na svojim imanjima, razvijaju porodične gazdinstva i pokazuju da poljoprivreda može biti savremen, isplativ i perspektivan posao.
Čačanski kraj, poznat po voćarstvu, povrtarstvu i dugoj poljoprivrednoj tradiciji, dobija novu generaciju proizvođača. Mladi poljoprivrednici ne odriču se iskustva svojih roditelja i dedova, već ga dopunjuju novim znanjem, savremenom mehanizacijom
i primenom digitalnih tehnologija. Na njihovim gazdinstvima koriste se sistemi za navodnjavanje, moderna oprema i metode proizvodnje koje povećavaju kvalitet i konkurentnost proizvoda.
Iako veoma mlad, Nemanja Milekić iz čačanskog sela Lipnica već godinama se bavi tovom junadi. Ključ opstanka u ovoj stočarskoj proizvodnji, pre svega vidi u subvencijama koje su mladima na selu vetar u leđa.
“ Koristim subvencije za tov junadi, da nije njih, iskreno, teško bi opstali. Podsticaji zaista puno znače. „, kaže Milekić .
Foto Amppress
Za mnoge mlade poljoprivrednike poljoprivreda nije rezervni plan, već svesno izabran životni poziv. Uz mnogo rada i ulaganja, razvijaju porodične poslove, proširuju proizvodnju i traže nova tržišta.
Istovremeno, svojim primerom menjaju ustaljenu sliku sela kao mesta bez perspektive.
Da bi tele dostiglo težinu pogodnu za tov i prodaju, potrebno je između deset i dvanaest meseci intenzivne ishrane i nege, kako bi dostiglo telesnu masu od 550 do 600 kilograma.
Ovakva proizvodnja zahteva značajna ulaganja, strpljenje i svakodnevni rad.
Iako se stočari suočavaju sa rastom cena stočne hrane, goriva i ostalog repromaterijala, kao i neizvesnim tržišnim uslovima, mladi poljoprivrednik Milekić u tovu junadi vidi dugoročnu perspektivu.
Smatra da se uz dobru organizaciju proizvodnje, kvalitetan tov i odgovoran odnos prema poslu može ostvariti stabilna zarada i obezbediti sigurna budućnost porodičnog gazdinstva.
Njegov primer pokazuje da stočarstvo, uprkos brojnim izazovima, i dalje može biti isplativa grana poljoprivrede za mlade koji su spremni da ulažu znanje, rad i vreme u razvoj svog gazdinstva.
“ Može da se preživi u tovu junadi, ako se pametno radi. Cena po kilogramu je porasla u otkupu, ali sa druge strane poskupela je nafta i repromaterijal tako da su troškovi proizvodnje hrane značajno veći.
Moramo da se snalazimo kako znamo i umemo, ali u jedno sam siguran, nema odustajanja“, kaže Milekić .
Foto Amppress
Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju mladi poljoprivrednici u selima zapadne Srbije jeste usitnjenost poljoprivrednih parcela. Takav problem ima i Nemanja Milekić, koji ističe da je upravo nedostatak
većih obradivih površina jedna od najvećih prepreka ozbiljnijem razvoju gazdinstava.
„Nemamo mnogo zemlje, a ono što posedujemo usitnjeno je i rasuto na više lokacija. U našem kraju nema ni dovoljno državnog zemljišta koje bismo mogli da uzmemo u zakup i proširimo proizvodnju.
Ključ opstanka u poljoprivredi jesu velike i objedinjene površine, kakve postoje u Vojvodini. Mi to ovde nemamo, ali imamo izuzetno plodnu moravsku zemlju, koja je idealna za povrtarsku proizvodnju.
Nas koji se bavimo tovom junadi spasava zakup privatnih parcela, jer jedino tako možemo da proizvedemo dovoljno stočne hrane i ovu proizvodnju učinimo isplativom“, kaže Nemanja.
Ipak, izazovi se ne završavaju na zemljištu. Na pitanje šta njegovom selu danas najviše nedostaje, Nemanja bez razmišljanja odgovara – mladi ljudi.
„Nedostaju mladi koji žele da žive i rade na selu. Mnogi su bili primorani da odu i zaposlenje potraže u gradu. Da bi se vratili na svoja ognjišta, moraju da dobiju priliku da se bave poljoprivredom i od nje pristojno žive.
Meni ta šansa nije bila potrebna, jer sam sam odlučio da ostanem na selu i započnem ovu priču. Međutim, oni koji danas žive u gradu moraju da imaju vetar u leđa“, ističe on.
Prema njegovom mišljenju, država bi dodatnim merama mogla da podstakne povratak mladih porodica na selo.
„Mladim bračnim parovima, sa decom ili bez njih, trebalo bi omogućiti da dobiju napuštene kuće i deo obradivog zemljišta, kao i lakši pristup subvencijama i povoljnim kreditima za pokretanje proizvodnje.
Tada bi se sela podmladila, seoske škole ponovo bi bile pune dece, a zadruge bi nastajale prirodno, jer bi postojala stvarna potreba da se proizvođači udruže, zajednički nastupe na tržištu i lakše prodaju ono što proizvedu“, smatra Milekić.
On dodaje da sela Srbije imaju mnogo veći potencijal nego što se često misli.
„Naša sela su prelepa, a mladi, obrazovani ljudi trebalo bi da prepoznaju priliku koju nude. Imamo ogroman potencijal za razvoj seoskog turizma, netaknutu prirodu i izvore zdrave pijaće vode gotovo na svakom koraku.
To su resursi koje moramo da iskoristimo. Verujem da zajedničkim snagama, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstva za brigu o selu, možemo da oživimo srpska sela i stvorimo
uslove da mladi u njima ostanu ili im se vrate“, zaključio je Nemanja Milekić
Mladi poljoprivrednici iz čačanskog kraja danas predstavljaju novo lice srpskog sela – spoj tradicije i savremenog pristupa.
Njihova priča potvrđuje da budućnost poljoprivrede zavisi od znanja, inovacija i spremnosti da se ostane i stvara u svom kraju.
Amppress
Autor
Pročitajte još
U noći između subote i nedelje prelazimo na zimsko računanje vremena
Upustvo za glasanje od kuće-kome da se javite
Potpisani ugovori o subvencijama sa 208 poljoprivrednika u Lučanima