Od Zlakuse do Uneska – kako nastaje tradicionalna grnčarija

Zlakuska grnčarija je četiri veka stara tehnika ručne izrade posuđa od gline na sporom ručnom kolu (točku) i pečenog na otvorenoj vatri, što je redak slučaj na širem prostoru Balkanskog poluostrva. Ovu tradiciju, prenošenu sa kolena na koleno,

do današnjih dana sačuvale su vredne ruke meštana sela Zlakusa, podno Potpećke pećine, u Zlatiborskom okrugu u Srbiji. Da bi se zanat sačuvao, meštani užičkog sela Zlakuse zaštitili su joj geografsko poreklo.

Od 2020. godine, ručno rađena grnčarija iz Zlakusa, upisana je i na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine.

Velimir Šunjevarić je četvrta generacija u svojoj lozi koja se bavi tradicionalnom, na svetu jedinstvenom, recepturom izrade grnčarije. Jedan je od dvadesetak majstora, članova Udruženja lončara „Zlakusa“ koji su ostali verni tradiciji,

iz čijih radionica se čuje kloparanje drvenog grnčarskog točka.

Zanimljivo je da se gotovo celo selo bavi ovim zanatom.Šunjevarić smatra da sve datira od starih Slovena..

,,Znajući da je u Zlakusi radan narod,da postoji taj materijal,oni su usvojili takav vid proizvodnje,i to traje i danas,proizvodnja ,koja je zasnovana na autentičnosti,ručna izrada na ručnom točku,na osnovu koje smo stavljeni na listu Unesca,,

 

Foto Amppress Velimir Šunjevarić,majstor grnčarije

 

Ručna izrada keramičkih posuda za termičku obradu hrane na ručnom vitlu (kolu) tehnikom zidanja, dodavanjem slojeva gline, čini zlakusko lončarstvo jedinstvenim .Izrada posude počinje sa komadom gline Zatim, spiralnim dodavanjem novih

komada u obliku namotaja zvanih sudžuk, gradi se ili zida posuda.

 

Foto Amppress Izrada grnčarije metodom ,,zidanja,,

 

Dva su sastojka od kojih nastaju zlakuški lonci i sve ostalo – glina i mineral kalcit, u ovom kraju poznat i pod imenom vrsta.

Glina se, prema rečima majstora, vadi u selu Vranjani, udaljenom pet-šest kilometara, nalazi se na dubini od dva do osam metara. Kalcit se kupuje u grumenju ( nalazi se u susednom selu Rupeljevu) koje se prvo razbija u sitnije komade, a onda melje

dok ne bude sitno kao brašno.

 

Foto Amppress  Sirovina kalcit

 

Dakle zanimljivost je da su u Zlakusi majstori,a sirovine u okolnim selima.

Šunjevarić kaže da je u stara vremena posuđe služilo i u trampi za pšenicu koja je tada retko gajena na ovom prostoru.

 

„Nekoliko naših zemljaka se preorijentisalo  na serijsku proizvodnju po pirotskom modelu, izradu na brzom – električnom točku koji ima više obrtaja i koji se zasniva na metodu izvlačenja materijala iz gline.

Tako jeste i lakše i brže, ali je em suprotno našoj tradiciji, em su proizvodi manje kvalitetni“, kaže  Šunjevarić.

Izvorni zlakuški proizvod, ukazuje Šunjevarić, ima deblje zidove od industrijskog i osetno je teži.

 

Proces dakle obuhvata pripremu glinene paste, oblikovanje, dekoraciju, doradu, sušenje i pečenje a majstor koristi alate koji njemu odgovaraju za izradu šara i posebnog ,ličnog pečata svake radionice..

Svaki sud koji je izrađen ručno, ima žig proizvođača, zaštitni znak Zlakuse i sertifikat o zaštićenom geografskom poreklu.

Šunjevarić kaže da je u stara vremena posuđe služilo i u trampi za pšenicu koja je tada retko gajena na ovom prostoru.

,, Utisnem pečat Zlukse,onda ide drugi za originalnu proizvodnju sa šakicom i treća je žig radionice,Đorđe i Veljo Šunjevarić,,-kaže ovaj zlakuski majstor

 

Foto Amppress  Pečat ručne izrade grnčarije

 

Sledi pet-šest dana sušenja, zavisno od vremenskih prilika da li napolju ili u zatvorenom, a zatim proizvod ide na finalnu obradu. Potrebno je, kaže naš sagovornik, uglačati osnovu – dno posude, i sa nje skinuti višak gline

„Svaki proizvod se se suši prevrnut na usne (otvor) sve dok se iscrpi sva vlaga iz njega. Mnogi majstori suše u sušarama, ni zbog čeg drugog nego da bi u radionicama dobili što više prostora.

Osušen proizvod ide na pečenje, u peć na temperaturu od 800 stepeni“, prenosi Veljo Šunjevarić.

 

Posuđe se prodaje sa uputstvom za upotrebu a osnovno je da se ,,zamasti,, kako kazu majstori a dileme nema da se ove posude mogu koristiti u svakoj kuhinji.

,,U posudu se stave dve kašike masti, a zatim se ona ubacuje u rernu. Kada se istopi, mast se rukama razmaže po unutrašnjosti posude i donjem delu poklopca, a ovo se radi da voda ne bi prodirala u zidove.

Pre nego što se poslaže hrana i počne sa spremanjem jela, posudu treba oprati toplom vodom. Ovaj postupak se koristi samo pred prvu upotrebu  posude,,-objašnjava majstor

 

Foto Amppress

 

Iako je izrađeno ručno i podseća nas na stara vremena naših baka,na ognjište i šporete na drva, činjenica jeste da se ovo posuđe može koristiti u svakoj pa i najmodernijoj kuhinji.

Veljova supruga Mira objašnjava da hranu sprema isključivo u ovom posuđu i to uvek u električnom šporetu.

,, Ja lično nemam šporet na drva i sve spremam u rerni električnog šporeta.Tu kuvam sve i u jednoj posudi kuvam sve.čorbu,gulaš,pasulj.Svima preporučujem da bez straha mogu da koriste posuđe u električnom

šporetu ,tu je jednaka temperatura.,,-kaže Mira

 

Foto Amppress Mira Šunjevarić, domaćica Zlakusa

 

Kvalitet zlakuske grnčarije danas je poznat u celom svetu a ovaj stari zanat zahvaljujujći ovim majstorima živi.

Zlakusa je nadaleko poznata ,nalazi se  na desetom kilometru od Užica prema Požegi putnici-namernici  više ne svraćaju slučajno već namerno ,da bi kupili grnčariju spravljenu po starinski u ovom selu ispod Potpećke pećine.

 

 

 

Autor