Vračev Gaj – Dok mnoga sela u Srbiji ostaju bez mladih, u južnom Banatu raste priča koja uliva nadu. U ovom ravničarskom selu nadomak Bele Crkve, osamnaestogodišnji Teodor Dmitrović i njegova dve godine mlađa sestra Željana svakodnevno dokazuju da poljoprivreda može imati budućnost – i to onu koju nose upravo mladi.
U domaćinstvu porodice Dmitrović danas se nalazi više od 500 ovaca i jaganjaca. Farma, koja je pre dve decenije započela skromno, sa znatno manjim brojem grla, danas funkcioniše kao dobro organizovan sistem u kome su Teodor i Željana ključni oslonac.
Iako su još u školskim klupama, za njih obaveze učenika i domaćina idu ruku pod ruku. Svaki dan počinje rano – pre škole se završavaju prvi poslovi, a po povratku nastavlja rad na imanju.
Trudimo se da sve stignemo. Škola nam je važna, ali znamo i šta nas čeka kod kuće. Ovo je naš izbor i ja sebe vidim ovde, na selu – kaže Teodor, dodajući da među vršnjacima ima razumevanje i podršku, jer većina mladih u Vračevom Gaju živi slično.
Željana ističe da im posao ne predstavlja teret, jer su uz stoku i poljoprivredu odrasli.
Kod nas se rad podrazumeva. Svi u selu imaju obaveze, njive, stoku. Naučili smo još kao mali šta znači odgovornost, ali uvek nađemo vremena i za druženje – kaže ona.
Stado se svakog jutra izvodi na ispašu, a poslovi su unapred isplanirani. Mladi Dmitrovići rukuju mehanizacijom, pripremaju hranu, baliraju seno i vode računa o svakom grlu.
Nema posla koji nisu savladali. Kad postoji volja, sve se može naučiti. Najlepše je kad vidiš da ti deca rastu u prave domaćine – kaže njihov otac Željko, koji sa suprugom Sanelom danas veliki deo odgovornosti prepušta deci.
Na farmi se vodi precizna evidencija, a proizvodnja je u potpunosti usklađena sa propisima. Državne subvencije pomažu, ali, kako kažu, nisu presudne.
Sve mora biti uredno, od papira do grla. Subvencije su pomoć, ali rad je osnova – objašnjava Teodor.
Jaganjci se prodaju kada dostignu optimalnu težinu, dok je period jagnjenja najzahtevniji deo godine, često praćen noćnim dežurstvima.
Imamo kamere u štali, pa pratimo situaciju. Ako zatreba, odmah reagujemo – dodaje Željana.
Poseban ponos porodice je deda Jovica, koji s osmehom govori o unucima.
Vredni su, pametni i hoće da rade. Takvu decu svaki domaćin može samo da poželi – kaže on.
Majka Sanela ističe da se pravi uspeh ne meri samo brojem ovaca.
Najvažnije je kakvi su ljudi postali. Ne stide se posla, znaju da cene rad i poštenje. To je naše najveće bogatstvo – kaže ona.
U Vračevom Gaju, Teodor i Željana Dmitrović pokazuju da selo ne mora da bude mesto odlaska, već prostor u kome se gradi budućnost – za one koji imaju volju, znanje i hrabrost da ostanu.
Dok drugi odlaze, oni ostaju: Teodor i Željana nose farmu od 500 ovaca u srcu Banata.
AMP PRESS/GZS
Autor
Pročitajte još
GRADSKO VEĆE KRALJEVA: 7,8 MILIONA DINARA ZA SANACIJU ŠKOLE U SAMAILI, MILION ZA TURISTIČKU ORGANIZACIJU
U četvrtak zaprašivanje komaraca na teritoriji grada Čačka
SRBIJAŠUME NA ZLATARFESTU 2026: PROMOCIJA BEZBEDNOG RADA I ŠUMARSKE STRUKE