Očuvanje tradicije iglom i srmom-zlatovez zlata vredan

Uz podršku Ministarstva kulture Srbije i opštine Ivanjica Zorica Jovićević, već širom Srbije poznata kao ’’Vez majke hrabrost’’, uspešno već treću godinu za redom realizuje projekat koji podrazumeva radionice u okviru

kojih polaznici mogu da nauče vez i zlatovez.

Foto Amppress Zorica Jovićević

Šivenje i vez narodne nošnje retko ko u našoj zemlji danas izrađuje na tradiocionalan način,ručnom izradom.Na taj način čuva se i kulturno nasleđe ovog kraja koji je oduvek imao dobre abadžije i terzije.

Ono što je započelo kao hobi u jednoj Facebook grupi, preraslo je u prepoznatljiv brend koji se, uz mnogo borbe i ljubavi, gradi rukama jedne hrabre žene.

,,Vez majke hrabrost,, počinje u selu Smiljevac gde je odrasla sa babom i dedom i kao mala devojčica ostala potpuno opčinjena lepotom dedine anterije.

Za potrebe jednog porodičnog slavlja izvezla je narodnu nošnju i tada počinje ispunjenje njenog sna. Zahvaljujući iskustvu stelenom u tekstilnoj ondustriji u kojoj je nekad radila,Zorica se hrabro hvata u koštac sa izazovom

sopstvenog biznisa,kao mala preduzetnica koja od zaborava želi da sačuva tradiciju,korene,uspomene,stari dobri zanat i osvetla obraz svom rodnom kraju.

Foto Amppress

,,Vez majke Hrabrost,, predstavlja zanatstvo, tradiciju i umetnost u svakom komadu koji izađe iz radionice. Svaki ručni rad ima svoju priču i deo je nečijeg važnog životnog događaja.

Zlatovez i rad sa srmom su bili pravi izazov jer je Zorica samouka u ovom zanatu. Učila je ,pitala,grešila,kretala iz početka mnogo puta dok nije savladala ovaj predivni ,zaboravljeni starinski zanat i umetnost izrade odevnih predmeta.

Dosta toga je naučila i analizirajući stare jeleke.Proces izrade jednog jeleka je jako složen i dugotrajan.

-Potrebno je skoro mesec dana za izradu jednog jeleka. Po radnoj površini jeleka iscrtavamo sapunom ili kredom motiv i vođicu to je lice jeleka,zatim ga vezemo srmom- objašnjava Zorica proces rada.

Materijale kao što su srma, gajtan i specifične tkanine nabavlja iz različitih izvora, ali ni jedna nabavka nije jednostavna. Retki su autentični materijali, a još ređi su oni koji su i pristupačni.

Kroz projekte za negovanje starih zanata učestvovuje između deset i petnaest žena, gde su neke već imale iskustva, a neke uče sve od „od nule,,. Jedna od njih je i nastavnica engleskog jezika Aleksandra Ćurčić.

-Odlučila sam da se priključim jer smatram da smo za to vezani tradicijom. Svaka naša žena iz ranijih perioda je negovala vez kao neku vrstu plemenite veštine- smatra polaznica Vilinog kola , Aleksandra Ćurčić.

Foto Amppress Aleksandra Ćurčić

Kod pravih jeleka zlatovez se nikad ne prepušta mašini. Sve se radi rukom, od početka do kraja ,Zorica pokusava da svojim doprinosom ovom zanatu vrati stari sjaj.

Umetnički i zanatski rad podrazumeva mnogo više od materijala i utrošenog vremena, već iza njega stoje godine iskustva, neprospavanih noći, energije i ljubavi.