Arilje je nadaleko čuveno po proizvodnji maline, smatra se prestonicom ,,crvenog zlata,,.Od nje živi ili dopunjuje svoje prihode skoro svako ariljsko domaćinstvo, pa se tako prožimaju ekonomski i socijalni aspekti koji prate intenzivan uzgoj ovog voća.
Foto Amppress Maline iz plastenika
Tokom jeseni i zime malinu je moguće gajiti u zaštićenom prostoru koji pruža mnogo prednosti. Malina koja je posađena u plastenike, zaštićena je od nevremena, kiše i grada, i obično je gušće posađena, pa po hektaru može da rodi i 30 tona.
Za sadnju se koriste izdanci poznate sorte, zdravi i i sertifikovani.
Foto Amppress
Zaštićeno geografsko poreklo ariljske maline je potvrda neprikosnovenog kvaliteta,vilamet i miker su neprikosnovene sorte ali se testira i proizvodnja u plastenicima u takozvanim kontrolisanim uslovima.
Aleksandar Obradović iz ariljskog sela Mirosaljci ,direktor firme ,,Drenovac,, objašnjava da je projekat u plastenicima start ap projekat njihove firme i gazdinstva,star dve,tri godine.
Foto Amppress Aleksandar Obradović
– Ovo je još uvek ogledna proizvodnja.Naša malina daje plodove dva puta godišnje,od maja do avgusta i od septembra do decembra-kaže Obradović
Kilogram zimskih malina prodaje se po ceni i do 2500 din za kilogram što je stimulans za proizvođače.
– Zadnjih pet godina osetili smo da je klima skrenula sa svoje putanje,imamo kasne mrazeve u aprilu,koji znaju da smanje rod,kao ove godine sa 70.ooo tona na 25.000 tona. Mi moramo dati odgovor na to sa nekim novim tehnologijama,u ovom
slučaju sa plasteničkom proizvodnjom,kako bismo ostali na tom starom putu malinarstva ali na neki novi i savremeniji način.-dodaje Obradović
Takođe, velika prednost je što može lako da se transportuje. Nakon branja može da se konzumira i do pet dana a da ne dođe do promena na njima.
Za uzgoj malina u plastenicima, od navećeg značaja je temperatura. Izdanci izmrzavaju na temperaturi od -18 °C do -26 °C, a koren na temperaturi od -12 °C do -14 °C. Ako zemlja nije dovoljno vlažna prinosi će biti smanjeni, plod će se smežurati i osušiti,
a biljka neće davati nove izdanke.
Malina je voćka koja zahteva mnogo truda i rada. Kako nam priča naš domaćin, najvažnije je da se obezbedi dovoljno vode, što oni postižu navodnjavanjem. Tokom leta, zbog visokih temperatura u plastenicima, potrebno je da se maline zaštite od grinja,
ali i od voćne mušice. U poznu jesen, kada su niske temperature, plastenici moraju da se zatvore da bi se zaštitili od mraza, a leti je neophodno da budu otvoreni kako bi vazduh slobodno cirkulisao.
Struka se slaže da ovakav vid proizvodnje jeste isplativ ali je ipak dopunski tradicionalnom uzgoju maline.
Foto Amppress
-Ta malina je prvenstveno namenjena potrošnji u svežem stanju. I tu se dešavaju brojni problemi u održavanju tog mikroklimata u samim zasadima,postoje problemi na koje treba ukazati-smatra Aleksandar Leposavić sa čačanskog Instituta za voćarstvo
U plastenicima kao i na otvorenom polju primenjuje se kompletna agrotehnika, od sistema kap po kap, preko ostalih mera zaslužnih za visok rod i stabilnu proizvodnju. Krajnja zarada će zavisiti od prinosa, i od toga koliko je ulagano i koliko su se pažljivo gajile maline,
ali i od krajnje cene na tržištu.
Autor
Pročitajte još
Najavljena planska isključenja u Ivanjici: Pojedina naselja u petak bez električne energije
Rezultati kontrole iz vazduha: Više od 300 saobraćajnih prekršaja za nepuna tri meseca
Ulica kneza Miloša dobila novi asfalt i podzemnu mrežu