Selo Kotraža, kao i većina naših sela, vodi borbu sa ekonomijom, tržištem i sa sve manjim brojem mladih koji žele da ostanu na svojoj zemlji. Ali postoje i porodice koje ne odustaju. Slavica Radosavljević i njen suprug krenuli su u plasteničku proizvodnju, iz svoje kuće i iz svog džepa, bez ikakve garancije da će se to što rade isplatiti. Danas, njihova priča pokazuje da selo može da bude ozbiljan izvor prihoda ako se poslu pristupi pametno, racionalno i sa ciljem.
„Ideja je bila od mog supruga. On je predložio plastenike. Razmišljali smo čak i o cveću, ali smo se na kraju zaljubili u malinu.”
U početku je malina bila eksperiment. Kasnije, kada se pokazalo da prinosi u plasteniku imaju smisla i računicu, uvedena je i kupina jer je tržište tražilo ranu kupinu, dug period berbe i stabilan kvalitet.
Foto: amppress
U plasteniku nema improvizacije. Slavica otvoreno kaže da tu nema „odokativno”. Sve je precizno — voda, temperatura, prihrana, zaštita.
„Mora da se bude obazriv oko svega: i zalivanja, i prihrane, i insekata. Mi smo učili usput — slušali savet ljudi koji su u tome duže.”
Iako su ove godine visoke temperature uticale i na proizvodnju u plasteniku, kvalitet roda nije pao.
Foto: amppress
„Krupnoća je prva stvar koju kupac vidi. A onda ukus i šećer — i to nam je na zavidnom nivou.”
Berba ne trpi čekanje. U sezoni se dan počinje pre sunca. Da bi se izbegla vrelina u foliji, mora se ustati u pet ujutru, i tu nema dileme ni rasprave. Taj posao ima svoju težinu, svoj znoj i svoju disciplinu.
Ali Slavica danas kaže da bez državnih subvencija ne bi mogli tako brzo da stabilizuju proizvodnju.
Foto: amppress
„Koristili smo subvencije za plastenike i navodnjavanje. Svaki dinar koji dobiješ — olakša ti sledeći korak.”
Danas ne jure hektare i velike površine. Cilj im nije kvantitet nego vrednost. Plan je da uvedu grejanje i tako produže berbu, a površinu da ostave istu — jer je logika jednostavna: izvući maksimum iz postojećeg prostora.
Foto: amppress
„Nećemo širiti površine. Želimo da izvučemo maksimum iz ovoga što imamo.”
Slavica iz Kotraže je dokaz da kada postoji volja, rad i jasna strategija — selo ima budućnost. Nije ovo priča o „foliji” i plasteniku. Ovo je priča o odluci da se ostane. Jer u Dragačevu se i dalje veruje — da kada se krene, ne odustaje se.
Amppress
Autor
Pročitajte još
U Guči održana 7. sednica opštinskog veća opštine Lučani
Upućen apel za racionalnu potrošnju vode u Lučanima
Fudbal u čast legende Mladosti:Od 5. do 7. avgusta memorijal „MR RADOŠ MILOVANOVIĆ“