Mladi u ariljskim selima-ostati ili otići

Mnogi, pogotovo mladi, već decenijama iz sela u grad idu sa kartom u jednom pravcu. Zbog toga su nam sela sve starija, a gotovo da nema mesta u ruralnim delovima zemlje gde nema napuštenih kuća.
Ostanak mladih i naseljavanjem sela mladim stanovništvom i njihovim osamostaljivanjem iz zajedničkih domaćinstava, stvaraju se uslovi da se polako popravlja demografska slika Srbije.

Za Jakova Jakovljevića odluka da ostane u rodnom selu nikad nije dovedena u pitanje. Ovaj mladić koji je tek napunio 20 godina,već je veliki domaćin i ozbiljan voćar.

Foto Amppress Jakov Jakovljević

Živi u ariljskom selu Bogojevići, na levoj strani Golijske Moravice. Kao i većini njegovih komšija malina je strateški proizvod,ali i jedna od retkih kultura koje uspevaju na ariljskim pobrđima.

Zato je pitanje svih pitanja njena otkupna cena ali se i gleda u nebo da li će poslužiti vreme.Život u seoskim uslovima i težak rad nisu baš primamljivi mladoj populaciji stanovništva.Ipak još uvek ima onih

koji rodni kraj ne bi zamenili ni za jedno drugo mesto na svetu.

,,Selo Bogojevići postoje uslovi ,ne moram da se selim u grad,,-kaže Jakov

Marko Brkić živi i radi na relaciji selo Virovo-Arilje i smatra da je novac zarađen u porodičnom malinjaku najslađi

Foto Amppress Marko Brkić

Međutim,kako kaže,osim ljubavi prema zavičaju potrebni su i drugi uslovi za ostanak mladih na ognjištima.

,,Potrebni su putevi,konekcija sa urbanim sredinama,najbolje je kada je selo blizu grada,,-smatra Brkić

Krajnji cilj je da se žiteljima sela omoguće isti uslovi koje imaju stanovnici gradova. Kada onaj koji živi u selu bude imao na dohvat ruke put, pijaću vodu, prodavnicu, ambulantu, poštu, banku, vrtić, školu,

internet, dom kulture neće tako lako poželeti da napusti svoj rodni kraj, a verovatno će i neki drugi mladi ljudi iz prenaseljenih gradova poželeti da se presele u mirniju i zdraviju sredinu.