Jeo sam vrhunsku hranu, ali sam sanjao papriku i jaja u svojoj kući, ovako priča Milan Stojanović (40)iz Leskovca koji se nedavno preko Kancelarije Ministarstva zdravlja za dijasporu vratio iz Austrije u rodni grad. Radio je u klinici u Gracu, a sada u bolnici na samo 150 metara od kuće! Sada je sa svojom porodicom, među svojim ljudima.
Kada je od prijatelja saznao za program Ministarstva zdravlja o povratku zdravstvenih radnika iz dijaspore bio je presrećan.
– Napisao sam mejl, sećam se da je to bila subota uveče. Odgovorili su mi veoma brzo, u nedelju ujutru. Hoću da budem human sa svojim ljudima, da pričam na svom jeziku – kaže Milan koji je prvog radnog dana u kabinetu za endoskopiju Opšte bolnice u Leskovcu stigao čak pola sata ranije.
Početak Milanove priče o želji da radi na Zapadu je zajednička svima onima koji su i otišli. Nisu imali posao, odgovarajuće uslove za rad, ili je plata bila mala. Svako je imao neki svoj razlog zašto je negde tamo daleko pokušao da obezbedi za sebe i porodicu neki bolji život.
– Ideja o odlasku se javila još na studijama na Pedagoškom fakultetu u Vranju i 2010. otišao sam u Ameriku, preko studentske vize. Tada sam mislio da je Zapad nešto idealno. Mislio sam o tome da se trajno preselim u Ameriku, Dansku, Nemačku, Austriju… Međutim, po povratku iz Amerike upoznao sam sadašnju suprugu Milu, dobili smo prvog sina – priča Milan koji je u to vreme bio nesvršeni student sa šansom za posao u struci, kako kaže, ravnoj nuli.
Odlučio je da vanredno pohađa nastavu Medicinske škole u Leskovcu, a kasnije i kurs nemačkog jezika.
Tih godina Milanov posvećen i naporan trud i rad su se isplatili, dobio je posao u jednoj klinici u Austriji.
– Bio sam ubeđen da je život na Zapadu idealan, ali tek kada sam počeo da živim i radim u Austriji video sam pravu stranu i posla i života u toj zemlji – ispričao je Milan.
Shvatio je koliko mu nedostaju njegov kraj, ljudi, jezik.
– Jeo sam vrhusku hranu na klinici, a sanjao prženu papriku i jaja u mojoj kući! S finansijske strane bilo je solidno, ali osećaj otuđenosti ogroman. Nedostajala su mi deca, jer sam u međuvremenu dobio i drugog sina, supruga, majka, otac, brat…čak i komšije. Precenio sam sebe, a Srbiju pomalo potcenio. Posle Vašingtona, Njujorka, Berlina, Minhena, Salcburga, Beča, Linca, Graca shvatio sam šta znači maternji jezik, jasnije vidim koliko je naša zemlja lepa, a sistem i nije toliko loš koliko ga kude i šta više, funkcioniše u mnogim segmentima bolje od austrijskog – priča zadovoljno Milan.
Informer/AMP PRESS
Autor
Pročitajte još
GRADSKO VEĆE KRALJEVA: 7,8 MILIONA DINARA ZA SANACIJU ŠKOLE U SAMAILI, MILION ZA TURISTIČKU ORGANIZACIJU
U četvrtak zaprašivanje komaraca na teritoriji grada Čačka
SRBIJAŠUME NA ZLATARFESTU 2026: PROMOCIJA BEZBEDNOG RADA I ŠUMARSKE STRUKE