Dušan Drndarević čuva tradiciju srpskog sela Zlakusa

Dosta mladih ljudi nakon završene srednje škole u potrazi sa boljim obreazovanjem, ili poslom odlazi sa svojih ognjišta put većih gradova i metropola. Pre deset godina retko se čulo da mladi ostaju na selu, jer je urbanizacija i teza da je život u gradu lakši bili su uzeli svoj danak. Međutim, nije baš da takvih primera nema. Od perioda korone, ta situacija  se znatno poboljšala i ako gledamo situaciju sa terena sada sve češće srećemo porodice koje se odlučuju da ostanu na selu i da tu pokrenu delatnosti od kojih mogu da izdržavaju svoje porodice.

Dušan Drndarević iz sela Zlakuse kod Užica ne samo da je rešio da ostane na svom porodičnom ognjištu već je i odlučio da krene stopama predaka koji su dali živote za svoju otadžbinu i svoje selo.  Obišao je dalek put kako bi mogao da napravi kompletan rezime tadašnjeg vremena.

„ Imao sam tu želju da prođem njihove staze, da vidim ono što su oni videli pre 100 godina. Pronalazim razna otkrića za koje se nije znalo,  neotkrivena groblja, zarasle spomenike, i dostra istorije koja nije napisana jer možda nije proživljena. Tada dobijam želju da tu istoriju koju sam ttamo video zapišem, kako neko drugi ne bi morao da prolazi taj fizički deo rada već da može iz knjige da pročita moje iskustvo, moje viđenje i ono kako zapravo jeste.“- rekao je Dušan Drndarević.

U čast svoga pretka heroja ratova za oslobođenje  Srbije, Gvozdena Terzića, sve predmete, spise, ili druge Dušan je sačuvao na svom imanju. U jednoj od brvnara svog domaćinstva danas se nalazi muzej posvećen našem narodu i svemu onome što je on prošao kroz decenije.

„ Na tom putašestviju kako ga ja nazivam ili hodočašću naišli smo na mnoga groblja koja su zarasla u tim Makedonskim selima koja se ne odrzavaju, tada sam pronašao mnoga imena koja se ne nalaze na tom spisku nastradalih, i proširio sam taj spisak za nekih 37% od prvobitnog spiska koji je pravljen posle Prvog svetskog rata. Konkretno 837 ljudi iz Zlakuse i okolnih sela Užičkogkraja sam popisao da su nastradali u periodu 918, 920 na frontu u raznim borbama. Iz tog perioda zanimljive su ove glinene posude, pošto se nalazimo u Zlakusi koja je prestonica Grnčarije. U ovim posudama se topio katran, koji je bio prva pomoć prilikom ranjavanja. Ove posude sam našao tamo u travi pored rovova.“- zaključio je Dušan Drndarević.

U svojoj ideji, Dušan je imao pomoć roditelja koji su danas ponosni na sve ono što on radi za neke možda zaboravljene junake naše istorije.

„Ništa drugo nam nje ni preostalo nego da ga podržimo. Nije bilo lako pustiti ga na dako dalek put, imao je podršku više oca koji je išao sa njim na to putovanje, pa je meni bilo lakše jer nije sam, a ja kao majka mogla sam samo da ga podržim u njegovim namerama.“- izjavila je Gordana Drnarević, Dušaova majka.

Gvozden Terzić, pred II Svetski rat dao je svoju kuću kako bi se u njoj mladi obrazovali, pa je ovo bila i prva škola u selu Zlakusa. I ako su đaci nekoliko godina kasnije prešli u moderniju ustanovu, ova škola ostala je posebna i autentična. A uspomenu na Gvozdenov podvig koji je uradio njegovi potomci danas čuvaju na najlepši način.

„Nakon što se Gvozden vratio iz I Svetskog rata zatiče svoju suprugu na samrtnoj postelji , kako su i jedno i drugo već bili u starosti nisu mogli da imaju dece, on daje svojoj supruzi obećanje da kad njegova deca ne mogu da se igraju u dvorištu, druga će deca dolaziti. Počinje tada od 1920. do 1925. da zida malu školu. U ovom našem muzeju se čuvaju originalni dnevnici i skamije iz perioda II Svetskog rata. Škola je radila za vreme II Svetskog rata od 1939. do 1946. i ovde su sačuvane đačke tablice, njihove vunene torbe, čitanke, pisanke.“- dodao je Drndarević.

Svake godine na hiljadu turista prođe kroz kapiju i uđe u domaćinstvo koje je nekada pripadalo Gvozdenu Terziću, i na taj način upoznaje se sa istorijom ovog kraja ali i čuva i neguje uspomenu na njega.

Amppress

Autor

AMP PRESS

See author's posts