Nekome radni dan pocinje sa suncem a zavrsava sa mesecom

Lunovo Selo/Užice – U domaćinstvu Petra i Jovana Topalovića živi pet članova, a osnovni izvor njihovih prihoda jeste poljoprivreda. Svi članovi domaćinstva osim onog najmlađeg svakodnevno su angažovani u poslovima oko stoke ili na njivi. U njihovim štalama gaje se mlečne krave ali i bikovi i junice za proizvodnju mesa.

„Bavimo se poljoprivredom, pretežno stočarstvom i nešto malo voćarstvom, odnosno malinom. Imamo oko 25 grla stoke ali smo u zadnje vreme malo povećali proizvodnju. Naš radni dan izgleda tako što ustanemo ujutru rano, namirimo stoku i onda se podelimo dalje po radnim obavezama i to zavisi od toga da li je sezona malina ili nije. U zavinsnosti od toga koje je doba godine, radni dan nam počinje oko sedam i onda ceo dan. Nekada završimo poslove nešto ranije, nekada kasnije ali je svaki dan drugačiji”, kaže Petar.

Kaže se da poljoprivrednici od 365 dana u godini rade 366, a to potvrđuje i Petar i kaže da se svi ukućani moraju organizovati kako bi se išlo na zaslušeni ali izuzetno redak odmor.

„Retko ima vremena za odmor. Moramo da se preklapamo, uvek neko mora da bude kući, brat, ja ili majka. Naš najveći posao je spremanje hrane za životinje, kada radimo silažu ili kupimo seno”, govori Petar i dodaje da za potrebe uzgoja stoke moraju uzeti pod zakup zemlju, najviše livade ali i oranice.

Gospava Topalović, Petrova i Jovanova majka kaže da život danas nije lak ni u gradu ni na selu i da je sve stvar organizacije ljude.

„Obaveze su svakodnevne ali uz dobru organizaciju uspeva se sve da se odradi. Moje osnovno zanimanje nije bila poljoprivreda. Sticajem okolnosti ostala sam bez supruga, njih dvojica su studirali i kad su priveli kraju studije odlučili su da se vrate ovde. Ja sam ostala sa njima i pomažem koliko mogu i u svemu ih podržavam”, kaže Gospava.

Gospava kaže da dobar deo poslova u jednom poljprivrednom domačinstvu pada na teret žene, od kućnih poslova do poslova u štali i polju.

„Muškarci rade neke teže fizičke poslove. Ne iz nekih patrijahalni i tradicionalnih razloga, da oni neće da rade te kućne poslove nego se jednostavno znaju neki prioriteti pa ti teži poslovi pripadaju njima. Žene koliko mogu pomažu i u tim poslovima i na njivi i u bašti, oko stoke. Ali poslovi u kući, spremanje hrane, čišćenje i oko dece pripadaju ženi”, kaže ona.

Iako kaže da nikada nisu bili ranoranioci, poslovi u domaćinstvu se započinju najkasnije u sedam časova izjutra i radi se do mraka, dok se sva stoka ne namiri i posao na njivi ne završi.