Kralj Aleksandar joj je kum i prva je u Evropi: Hidrocentrala na Đetinji simbol je grada Užica

Užice –Na obalama reke Đetinje, duže od jednog veka vremenu odoleva najstarija hidrocentrala u Evropi. Da će iz reke Đetinje izaći

svetlost prorekli su davno Tarabići,što se i obistinili nakon 32 godine  od njihovog proračanstva kada je napravljena prva hidroventrala u Evropi, i to po Teslinim principima polifaznih struja.
Ideja za pokretanje hidrocentrale pokrenuta je zbog potreba tkačkih mašina , kada je čuveni pionir elektrifikacije , kao izlaslanik  Ministarstva narodne privrede 1898.godine obišao klisuru reke Đetinje i našao da u klisuri reke ima dovoljno vodene snage za pokretanje turbina i proizvodnju električne energije koja ne samo da će pokretati tkačke razboje, već i osvetljavati grad.

Tesla nije ostavio samo traga u Americi, njegova vizija nestvarna za to vreme ostavila je dubok trag u Užicu. Naime, dok su sirom Balkana tkalo uz pomoc trlice, ere su to radile na elektricni pogon, zahvaljujući prvoj hidrocentrali u Evropi,na reci Djetinji  podignutoj po principima polifaznih struja, i to svega pet godina posle podizanja iste takve na reci Nijagari u Americi.

Kamen temeljac postavio je kralj Aleksandar Obrenović 15.maja 1899.godine,a projekat za  izgradnju hidroelektrane na Đetinji izgradio je inženjer rodom iz Mokre Gore, Aćim Stevović, kada je Mališa Atanasković bio predsednik opštine.

Užice je imalo tkačku školu 1891 godine, a inicijativom tadašnjeg predsednika opštine, pokrenuta je i prva tkačka fabrika, kaže za GZS prof. dr. Vesna Vasović.
Za potrebe tkačke fabrike ,1900 godine napravljena je prva hidrocentrala. Zadužen za nabavku opreme bio je ugledni profesor Djordje Stanojević koji je u Beču pronašao Simensove generatore i turbine, kaže Zagorka Milićević, diplomirani  etnolog. Oprema je dovučena volovima koja je putovala nekoliko meseci. Hidroelektrana je svečano otvorena za rođendan kralja Aleksandra ,a ponovo je otvorena 2000. godine i  danas je mesto jedinstvenih eksponata u Muzeju tehnike.
Nove tehnologije, ali i izgradnja pruge Beograd Bar 1973. godine zaustavile su rad hidrocentrale, ali stare Simensove masine i dan danas povremeno rade, a i jedinstveni su eksponati u Muzeju tehnike.

GZS/Amppress

Autor

AMP PRESS

See author's posts