Ponovo će zaboravljena svetinja na obroncima Tare okupljati verni narod

Bajina Bašta – Daleko od očiju modernog sveta, pokraj nekadašnjeg karavanskog puta u sred stoletne šume, načaze se ruševine male ali za Srbe i srpsku istoriju izuzetno važne bogomolje. Skit svetog Đorđa, smešten u brdima iznad manastira Rače, sve do Velike seobe Srba bio je centar srpske pismenosti.

„Na obroncima planine Tare, u okviru Nacionalnog parka `Tara` u blizini reke Rače i istoimenog manastira nalazi se lokalitet Skit svetog Đorđa. On je, prem dostupnim podacima bio centar račanske prepisivačke škole. Poznato je da je račanska prepisivačka škola bila centar srpske srednjovekovne pismenosti, zajedno sam resavskom prepipsivačkom školom i ona je funkcionisala u periodu 16. sve do pred kraj 17. veka, odnosno do Velike seobe Srba”, kaže Ranko Milanović iz Nacionalnog parka „Tara”.

U najplodnijim danima račanske prepisivačke škole, u aktivnostima prepisivanja bogoslužbenih knjiga učestvovalo je neverovatnih 300 monaha, a ono po čemu su oni bili izuzetno poznati jesu bogate iluminacije rukopisanih knjiga.

„Nakona poraza Austrijanaca u Velikom turskom ratu, kreće i Velika seoba Srba, a bratstvo manastira deli sudbinu svoga naroda, tako da se većina monaha preselila u fruškogorske manastire dok su neki stigli čak i do Sentandreje u današnjoj Mađarskoj”, kaže Milanović.

Od manastira Rača do samog Skita vodi šetna staza duga dva kilometra, koja prolazi pokraj vrela Lađevac iz koga izvire voda konstantne temperature 17 stepeni, što je i razlog zašto su monasi ovaj kraj nazivali banjom.

„Postoje volja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i inicijativa manastira Rača, Nacionalnog parka `Tara`, opštine Bajina Bašta i Turističke orgnaizacije `Tara-Drina` da se ovaj prostor naučno obradi. Ovde su rađena istraživanja ali nisu završena. Sada želimo da se to završi. Ovo je jedan od retkih skriptorijuma čiji fizički ostaci postoje i nama je želja da on u neko dogledno vreme bude takav da upravo ovde možemo predstaviti značaj račanske prepisivačke škole. Da na dolaze, ne samo turisti već i naučni radnici, da na mestu gde su račani prepisivali knjige, gde su čuvali pismenost i ćirilicu imamo konzerviran objekat, nadamo se i natkriven”, veli Siniša Spasojević iz TO „Tara-Drina”.

Uz Muzej, Dom i Park ćirilice, detaljno istraživanje i konzervacija skita svetog Đorđa, upotpuniće priču Bajine Bašte kao jednog od najvažnijih stubova očuvanja srpske srednjovekovne ali i pismenosti srpskog naroda u opšte.

Amppress

Autor

AMP PRESS

See author's posts