Predavanje Vesina u Čačku: Pevati Bogu, staviti svoj život u stihove

Čačak – U okviru manifestacije „Horsko sretanje pod Kablarom“, protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin održao je 19. jula, u
dvorištu čačanske Gimnazije, predavanje na temu „Pevati Bogu, staviti svoj život u stihove“.
Mnoge, verujem, začudila moja smelost, da ovo naše zajedničko promišljanje naslovim na ovaj način, ‘Pevati Bogu znači staviti svoj život u stihove, rekao je jedan od najomiljenijih besednika današnjice protojerej – stavrofor, profesor dr Miloš Vesin na samom početku obraćanja .Citirajući Svetog Vladiku Nikolaja i svetog starca Porfirija Kavsokalivita, otac Miloš prisutne je podsetio na duboku povezanost poezije, himnografije i naše svakodnevne duhovnosti slikoviti analizirajući tekstove iz Starog i Novog zaveta, pravoslavne himnografije i bogosluženja, povezujući ih sa našom moći da budemo poete u svom životu.

“Svako od nas, čim čuje tu reč, poezija, poeta, to nekako povezujemo sa onim darom koji je Bog nekima dao, da mogu da jednostavno vezu reči iz sebe i da od toga pletu poetske niti. Često se kaže da bi mnogo bilo lepše za sve nas, kada bi život bio mnogo više satkan od poezije nego od proze. I kada se kaže da je nešto prozaično, time se zapravo čini jedna nepravda prozi.Pomislite samo na divna, sjajna, u pravom smislu besmrtna, prozna dela koja su nam ostavili pisci poput Dostojevskog, Tolstoja, Servantesa i tako dalje, do savremenih novelista, jednog Zahara Prilepina, na primer, iz naših dana, da ne govorimo ovde o Andriću, Meši Selimoviću, našem Janku Veselinoviću i drugima sa ovih prostora – istakao je otac Miloš.
Vesin je posebno naglasio važnost duhovne poezije u svakodnevnom životu i istakao značaj praznika Svetih apostola Petra i Pavla, opisujući ga kao praznik ljubavi.
“Svaka liturgija, svako molitveno dešavanje jeste događaj ljubavi. Ali praznik Apostola Petra i Pavla, Petrovdan, kako mi kažemo, je zaista osobiti praznik ljubavi. Zašto? Zato što je himnografski simbol, prosto amblem toga praznika, jedna predivna pesma koja se poje uoči samog praznika na bdeniju, koja počinje pitanjem Petru, voliš li me? Gospod je hteo da opovrgne Petrovo odricanje Hrista. I sada, neko može da kaže, to je sada u slobodnom prevodu, pa jeste, to je samo jedan poetski način, kako je jedna jevanđelska istina, jedan jevanđelski događaj, a taj događaj je jedno od vaskrsnih jevanđelja, kada se vaskrsli Hristos javlja Petru i tri puta ga pita isto, voliš li me. Pazite, ne radi se o tome da se mi sada vraćamo u istoriju i da se podsećamo nečega što je bilo, ne. To je i danas prisutno ovde i sada, među nama. Jer Hrist pita i svakoga od nas, Jovane, Petre, Dragane, Marko, Ivana, Biljana, voliš li me? I naravno, svako od nas bi rekao, pa Gospode, naravno da te volimo. Gospod ne očekuje takav odgovor. On očekuje odgovor kroz način kako ćemo se ponašati prema onima koji su na životnoj stazi naše ljubavi – kazao je otac Miloš, a potom podsetio da je hrišćanska ljubav nešto što treba pokazivati svakodnevno, ne samo u hramu već i u svakodnevnim interakcijama s bližnjima, ne na životnoj stazi našeg hoda kroz vreme i prostor, nego na životnoj stazi naše ljubavi. Jer svi oni ljudi koje imamo u svom životu, roditelji, supružnici, deca, braća, sestre, prijatelji, poznanici, i, na kraju krajeva, naravno, i rodbina, povereni su našoj ljubavi, rekao je Vesin i dodao da to nije nikakav poetski doživljaj međuljudskih odnosa, nego ono kako bi to trebalo da bude. A to što mi u stvarnosti, po slobodi svoje volje, vrlo često, po snazi svoje zlovolje, ovaj život jedni drugima pretvaramo u pakao, umesto da on već ovde i sada postane raj. Jer i raj i pakao su sada, ovde, među nama, zato što su u nama, ili jedno, ili drugo – naglasio je protojerej-stavrofor Miloš Vesin.

Duhovna i crkvena muzika su lekovite

Kada bi u našem narodu postojala takva vrsta duhovnog jedinstva, da, na primer, svako veče u određeno vreme, ne svi, svi kao pojam ne postoji, kao praktičan pojam to ne postoji, ali dobar deo onih koji zaista u Boga veruju i u Boga imaju poverenje, kada bi pali na svoja kolena, svi – očevi, majke, deca, bake i deke – i pomolili se samo da bude volja tvoja. Koliko nas pokušava da progura neku svoju volju. I onda, naravno, ko strada u svakom pogledu? Strada narod. Koji narod? Svako od nas, pojedinačno – rekao je otac Miloš.

Otac Miloš, završivši Karlovačku bogosloviju i Bogoslovski fakultet u Beogradu, teologiju i psihologiju usavršavao je u Lucernu, Lozani, Parizu i Kembridžu, doktoriravši psihologiju u Londonu. Kao prvi dirigent svešteničkog hora Eparhije šumadijske “Sveti Sava”, otac Miloš spaja teološku mudrost s muzičkim talentom, što je bilo očigledno tokom njegovog predavanja.

Irena Čolović, suosnivač Udruženja Irmos na trećoj večeri pratećih programa manifestacije Udruženja Irmos koji se naziva Horsko Sretanje pod Kablarom rekla je da je tema potpuno u skladu manifestacije koja okuplja horiste iz zemlje i inostranstva koji će imti završni koncert ,a na repertoaru će biti program posvećeg Presvetoj Bogorodici jer je Hram Svetog Vaznesenja u Čačku bio manastir Bogorodice Gradačke.

“ Hram je u 12 veku osnovao župan Stracimir, a mi kao udruženje bavimo se negovanjem kulture sećanja, identitetom u hrišćanskom i kulturološkom smislu i beskrajno nam je važno da i mi damo svoj skromni doprinos da se povećemo sa svojim identiteskim izvorom, sa saznanjem i uvidom da je presveta Bogorodica i njen blagoslov počivao na Gracu,a verujemo duboko da počiva i danas, rekla je za GZS Irena Čolović.
Manifestacija, u organizaciji Udruženja „Irmos“ i Centra za negovanje tradicije Čačak, u saradnji sa Gradskom bibliotekom „Vladislav Petković Dis“, čačanskom Gimnazijom i Narodnim muzejom, Gradom Čačkom, počela je 15. jula.

AMP Press / GZS

Autor

AMP PRESS

See author's posts