Pavle Đorđević, nekada student generacije na Poljoprivrednom fakultetu i doktorand, danas je jedan od najuspešnijih organskih poljoprivrednika u Srbiji. Radost i plodove svoga rada deli sa prijateljima sa kojima se udružio da bi vodio gazdinstvo, ali i sa onima koji nisu u mogućnosti lako da dođu do organskih proizvoda – tako jedan deo roda Pavle besplatno donira NURDOR-u.
Kada mu je sestra iz inostranstva ponudila da mu finansijski pomogne u kupovini automobila, Pavle je suprotno obrascu po kom bi većina mladih postupila u želji za komforom, odlučio da kupi imanje. Uskoro je to i učinio, i to preko interneta.
Za Pavla je kupovina imanja od 4,2 hektara u Gornjoj Bukovici bila mogućnost da primeni znanja koja je stekao, ali i ispunjenje sna o životu u prirodi za kojim je kao rođeni Beograđanin čeznuo.
– Doktorske studije sam upisao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Istraživanja i eksperimente sam radio u Institutu za multidisciplinarna istraživanja gde sam bio okružen izvrsnim stručnjacima koji su uvek bili u korak sa vremenom, a često i par koraka ispred. Kako sam nadograđivao i sticao nova znanja, tako se još jače javila želja da imam svoj komad zemlje gde mogu da ta znanja da primenim. Pored ovoga, oduvek me je vukla želja da budem okružen prirodom i da imam slobodu da uskladim posao i privatne životne aktivnosti.
SUBVENCIJE SVAKE GODINE
Na ovom putu podsticaji i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bile su od izuzetnog značaja.
– Svake godine se prijavljujemo za podsticaje u biljnoj proizvodnji. Kada nabavljamo neku mehanizaciju ili plastenike, onda konkurišemo za subvencije za nabavku mašina i opreme.
STRUČNJAK VELIKOG SRCA
Mladi stručnjak je posao organizovao na dve farme i ništa nije prepušteno slučaju, a model po kojem radi njegova „humanitarna” bašta bi mogao da posluži mnogima kao uzor.
– Mi imamo dve organske farme. Jedna je „Organela” i na njoj uzgajamo biljke čije plodove donosimo na kućne adrese u Beogradu i Valjevu i od tog modela prodaje živimo. Takođe, imamo i drugu farmu na kojoj gajimo povrće i voće koje je besplatno namenjeno za Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR. U dogovoru sa dečjim lekarima biramo koje ćemo kulture gajiti. Zajedno sa volonterima obavljamo setvu, sadnju, plevljenje, branje i tako redom.
SNAŽNA PODRŠKA ORGANSKIM PROIZVOĐAČIMA
Srbija trenutno ima 25.100 hektara pod organskom proizvodnjom, dok je taj broj pre 13 godina bio 5.855 hektara.
– Tada se 1.000 gazdinstava bavilo organskom proizvodnjom, danas ih je 7.000. Svi smo krenuli u novu eru zdravog načina života – kaže ministarka poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković i dodaje da rast u organskoj proizvodnji iznosi 20 – 25 procenata i da Srbija prati svetske trendove u ovoj oblasti i ulaže značajna sredstva u njen razvoj.
– 63.000 dinara po hektaru je subvencija za organsku proizvodnju, to je uvećanje od 250 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. S druge strane što se tiče organske stočarske proizvodnje, subvencija je uvećana za 40 odsto. Ako je 40.000 dinara po grlu u konvencionalnoj, onda je 40 odsto veća u organskoj – pojasnila je ministarka.
POBEDNIK KONKURSA NAJDOMAĆIN
Pavle je jedan od pobednika konkursa za „NajDomaćina 2023“ koji je organizovan uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
– Na takmičenju „NajDomaćin 2023“ smo osvojili nagradu u kategoriji Organska proizvodnja. Novac od nagrade smo uložili za unapređenje kvaliteta zemljišta i razvoj biodiverziteta na farmi.
Mladima u Srbiji Pavle poručuje da u sve što rade unesu svoju dušu, da slede sopstvene vizije i težnje.
Amppress/Kurir
Autor
Pročitajte još
Najavljena planska isključenja u Ivanjici: Pojedina naselja u petak bez električne energije
Rezultati kontrole iz vazduha: Više od 300 saobraćajnih prekršaja za nepuna tri meseca
Ulica kneza Miloša dobila novi asfalt i podzemnu mrežu