Gljive- neke se jedu samo jednom, zašto?

U Srbiji postoji 104 sertifikovanih gljivara, a samo 10 njih sakuplja i prodaje pečurke na pijacama, prema podacima Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

Svi ostali prodavci nemaju potrebne veštine i „rade na svoju ruku“.

Lekari apeluju da se u branje gljiva ne upuštaju oni koji nisu odlični poznavaoci, a ukazuju i da je zabluda da postoje identične jestive i otrovne vrste, pa do trovanja najčešće dolazi zbog mešanja te dve kategorije pečuraka. Branje gljiva predstavlja omiljenu rekreaciju mnogih ljudi. Iako boravak na svežem šumskom vazduhu i prilika za druženje s prijateljima u potrazi za ukusnim obrokom deluje vrlo primamljivo, potrebno je imati na umu da posledice nestručnog gljivarenja mogu biti opasne po život.

Muhara (lat. Amanita muscaria) je prava lepotica među gljivama i njen specifičan izgled dobro je poznat gotovo svima. Simptomi trovanja muharom zavise o količini pojedenog mesa ove gljive te variraju od mučnine, povraćanja, bolova u trbuhu i poremećaja ponašanja sve do grčeva, kome i prestanka disanja.

Pečurkama se mogu otrovati čak i najiskusniji poznavaoci.Ukusan obrok sačinjen od ukusnih šumskih gljiva može se završiti stomačnim tegobama, ali i oštećenjima jetre, otkazivanjem rada bubrega i dijalizom do kraja života. Moramo biti 100 odsto sigurni da je pečurka koju beremo jestiva. Greške su uvek moguće, pa i kod najiskusnijih. Gljive ne postoje radi nas, već imaju svoju ulogu u svetu prirode, a čovek je samo deo toga.

Najčešća trovanja u Srbiji su usled konzumacije Zelene pupavke (Amanita phalloides), a za sve se čuje tek kada nastupi smrtni ishod. Jedan šeširić može biti smrtonosan ,kaže naša sagovornica dr Marina Milošević.

Da li je neka šumska pečurka jestiva sa 100 odsto sigurnosti moguće je potvrditi tek u laboratoriji.

,,Ne kupujte pečurke na pijacama,otvorenim tržnicama..isključivo bukovače,šampinjone,vrganje sa deklaracijom i rokom trajanja..,,-smatra dr Milošević i uvek se javite lekaru ako sumnjate u kvalitet pečuraka koje ste konzumirali.

Zelena pupavka (lat. Amanita phalloides) jedna je od najotrovnijih gljiva kod nas i odgovorna je za većinu smrti uzrokovanih micetizmom. Gljivari moraju biti na vrlo velikom oprezu jer ova gljiva izgledom podseća na jestivu gljivu blagvu (lat. Amanita cesarea). Dovoljno je samo 30 grama ove gljive da ubije čoveka.

Naravno, postoji još čitav niz otrovnih gljiva na koje možete naići u šumi. Iako ih većina nije smrtonosno, trovanje je gotovo uviek praćeno vrlo neugodnim simptomima poput mučnine, povraćanja i bolova u trbuhu. Ako niste sigurni je li lepi vrganj koji ste ubrali doista vrganj ili vam klobuk sunčanice nekako neobično izgleda – nemojte jesti takvu gljivu.

Uvek berite mlade gljive, svežeg izgleda, s jasno izraženim svim karakteristikama. Postoje brojni mitovi o tome kako prepoznati otrovnu gljivu, a posebno je opasno nasesti na priče kako otrovne gljive kuvanjem gube svoj otrov. Otrov je u većini slučajeva termostabilan, što znači da se kuvanjem ne uništava. Pre sledećeg odlaska u šumu svakako se posavetujte sa stručnjakom i edukujte se pomoću stručne literature.