U čačanskom selu Ježevica u nedelju 1. oktobra 2023. godine u 12 časova održaće se 5. po redu Sabor kačamaka. Ovu tradicionalnu kulturno-umetničku zavičajnu manifestaciju organizuju Mesna zajednica Ježevica i Udruženje žena „Evgenija” iz Ježevice. Brojne ekipe nadmetaće se u prvaljenju našeg tradicionalnog jela kačamaka, a biće upriličen i bogat kulturno-umetnički program kao i prethodnih godina.
Prema starim zapisima kačamak je, u istočnoj Srbiji na primer, za vreme posta često zamenjivao hleb. U vreme kad nije bio post, imućniji seljaci su kačamak umakali u istopljen puter ili mast, u kojima je bilo i nadrobljenog sira. Oni najimućniji kačamak su umakali u zagrejanu spržu (tradicionalno jelo iz Južne Srbije). Kačamak se služilo direktno na sofri, oko koje su se okupljali članovi porodice. Odmah bi prinosili tiganj u kome bi bila zgrejana kavurma ili sir i svi članovi porodice bi umakali kačamak u taj tiganj.
U prošlosti se u Homolju kačamak pripremao samo u blagdane, povodom seoskih slava i zavetina. Pojedini siromašni seljani radili su za nadnicu od jednog kilograma belog kukuruznog brašna.
Kačamak je veoma zdravo jelo. Ne sadrži gluten, a bogato je mineralima i vitaminima koji su neophodni normalnom funkcionisanju ljudskog organizma. Mogu ga konzumirati svi, bez obzira na uzrast, a idealan je i za male bebe. Preporučuje se i osobama koje žele da se zdravo hrane ili smanje kilažu, jer 100 g ovog jela sadrži oko 370 kalorija. Još jedna prednost kačamaka je laka i jednostavna primena
Kačamak je slično pasti, makaronama ili proji u početku bio „sirotinjsko jelo“ samo sa brašnom i vodom odnosno samo testenina. U savremenom kulinarstvu sva pomenuta jela postaju „specijaliteti“ u zavisnosti od dodataka i preliva. Tako i kačamak uz: sir (kravlji, kozji,ovčiji), kačkavalj, kiselo mleko, suvo meso, slaninu ili čvarke i razne salate postaje i gurmanska hrana.
Iako je često mišljenje da je kačamak nastao na prostorima Balkana, istraživanja pokazuju da se ovo jelo nastalo u severnoj Italiji, gde se služilo kao seosko jelo. Kukuruz je u Evropu stigao pre oko 500 godina, a na Balkan tek u 17. veku, dok se na trpezama u Južnoj i Severnoj Americi nalazi veoma dugo.
Sat vremena pre početka manifestacije, 1. oktobra u 11 časova, u Mesnoj zajednici Ježevica biće održan skup „Održivi razvoj planine Jelice”.
Autor
Pročitajte još
Otvoren konkurs za nagradu „Turistički cvet“ za 2026. godinu
Truba muzej čekala pola veka
Jedinstvena berza hrane u Zablaću – Plodovi zapadnog pomoravlja po 18. put