Užičko kolo proslavlja pet godina na Uneskovoj listi, a biće ga i u narednih pet

Užice – I u narednih pet godina Srpsko kolo, u narodu poznatije pod imenom Užičko kolo, biće na reprezentativnoj UNESKO listi nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, jer je u izveštaju koji je dostavljen dokazano da ono nije izgubilo na popularnosti, starini i očuvanju.
Ovo kolo je na inicijativu Etnokoreološkog strukovnog udruženja Centra za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije, Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i Ansambla narodnih pesama i igara Srbije „Kolo“, upisano na UNESCO 7.decembra 2017. godine.

Važno je naglasiti da se svake pete godine podnosi izveštaj i da neko nematerijalno dobro može izgubiti status koji ima. Tačno su propisane mere očuvanja koje se sagledavaju i utvrđuje da li to nematerijalno dobro I dalje treba da bude na UNESCO listi. Srpsko kolo, ili Užičko kolo obnovilo je ovaj status, jer je utvrđeno da je i dalje ostalo nacionalno blago srpskog naroda, koje igraju i u dijaspori i svi drugi narodi u Srbiji- kaže predsednik Etnokoreološkog strukovnog udruženja CIOTIS dr Zdravko Ranisavljević.

Između ostalog ovo udruženje vrši edukaciju pre svega dece, kako bi kolo i dalje živelo, jer ovde nije važno da se ono igra u KUD već u svakodnevnom životu.

– Još jedna važna stvar je da nematerijalno dobro ima korene u tradiciji, a to je slučaj sa Užičkim kolom. Preteča ovog kola su druga, kao što je Moravac, Žikino kolo, a ranije krajem 19. veka u centralnoj Srbiji pojavljuje se igra koja je preteča ovom kolu. Bez obzira na nove varijante drugih kola koje postoje u novije vreme, Užičko je najpopularnije i ne postoji deo Srbije u kojem se ne igra- objašnjava dr Ranisavljević koji je i doktorirao na kolu.

On dodaje da je ovo kolo značajno za podizanje kolektivne svesti o nacionalnom identitetu, što je sve prepoznato i u UNESCO.

I zaista je tako, jer nema veselja koje ne počinje, ili se završava njime, kao ni osobe koja ne zna da napravi korake Užičkog kola. Neko umešno, neko uz volju i želju, tek ovo kolo ne gubi svoju popularnost.

Zanimljivo je da je nastalo šezdesetih godina prošlog veka i da je muziku komponovao Milija Spasojević, harmonikaš. To je bilo vreme kada su ljudi iz sela prelazili da žive u gradove i krenuli da igradu uz ovu melodiju, određeni obrazac koraka. Iako se konkretno ne vezuje za užički kraj, nekako je postalo prepoznatljivo po ovom imenu.

Od ove kompozicije nastale su verzije u gotovo svim muzičkim žanrovima, pa se mogu naći prilično dobre u hevi metal varijanti, čak i remiks verzije, ali rok verzije još uvek nisu umešne.

AMP PRESS/ GZS, Informer

Autor

AMP PRESS

See author's posts