Ljubovija – Zahvaljujući vaučerima , ali i bogatoj turističkoj ponudi azbukovačkog kraja , mnogi su umesto mora ove sezone odabrali obale
Drine, u Ljuboviji.
Foto: GZS
Na desnoj obali ove reke, smešteno je etno selo Vrhpolje, začetnik seoskog turizma i ujedno najpopularniji turistički kompleks u ovom kraju.
Umesto mora, domaći gosti izabrali su obale Drine, u etno selu Vrhpolje, Foto: GZS
Savršeni odmor mnogi su ove sezone zahvaljujući vaučerima proveli upravo na desnoj obali Drine, u vajatima starim čitav jedan vek, koji su pre 18 godina Ljuboviju učinili vidljivom na turističkoj mapi Srbije.
Tradicija abikovačkog kraja, Foto: GZS
Gost je u ovim krajevima svetinja i to je put do uspešne sezone, koji je popločan podrškom države, kaže Nikola Knežević, začetnik seoskog turizma u Ljuboviji koji se pre 18 godina upustio u turizam i kako tvrdi nikada se nije pokajao.
Azbukovačka hrana je adut ovog ugostiteljskog objekta, Foto: GZS
„ Godine 2004. godine kafanu iz Zagubice sam preneo s namerom da bude autentiično poput Sirogojna, svi ovi vajati su stari preko sto godina i svaki od njih nosi ime neke tradicionalne voćke poput Kruške, Šljive , Jabuke, Dunje ili Višnje. Imamo 40 ležajeva i zahvaljujući podršci države, sezona je uspešna, kaže Knežević .
Pored odmora na samoj desnoj obali Drine i ambijentu poput restorana sa velikom baštom , ono što ovo etno selo izdvaja je azbukovačka kuhinja zbog koje gosti rado dolaze u Vrhpolje.
„ Ono što nas izdvaja je tradicionalna azbukovačka hrana.
Srpski uštipak, kačamak, sir, kajmak, proja, čorba, sarma, pasulj, gulaš, svadbarski kupus, sva ona srpska jela čiji se recepti ne zapisuju već prenose generacijama s kolena na koleno i spremaju se na tradiconalan način, kao što su to radile naše bake“, kaže Knežević.
Prvi objekat u domaćoj radinosti koji je nikao pored obala Drine dobitnik je prestižne nagrade Turistički cvet koji dodeljuje TOS.
Vajati broje oko 40 ležajeva, Foto: GZS
GZS
Autor
Pročitajte još
Stevanić: Razvoj čačanskih sela apsolutni prioritet lokalne samouprave
Lučani u znaku tradicije i umetnosti: Dan Kulturnog centra okuplja najbolje stvaraoce
SRPSKI AGRAR JE NAJVEĆA FABRIKA BEZ KROVA — NAŠE SELO MORA POSTATI BOGATO!