Ispod modernog Čačka leži rimski logor iz 4. veka

Čačak – Privode se kraju arheološka iskopavanja u dvorištu Narodnog muzeja u Čačku, koje sa zgradom u koju su smešteni Narodni muzej i Međuopštinski arhiv čini jedinstvenu ambijentalnu celinu iz 19. veka. Pored bombi i municije zaostale iz Velikog i Drugog svetskog rata, ispod čačanske ilovače pronađene su građevine iz 4. veka nove ere.

„Ovaj prostor nije jedinstven samo u Čačku već u čitavoj Srbiji. To je velika parkovska površina od skoro jednog hektara. Iskopavanja su na ovom prostoru vršena i ranije, tokom sedamdesetih i osmadesetih godina prošlog veka, a onda ponovo dvehiljaditih godina ali veoma malog obima i ona jednostavno nisu mogla da daju odgovor na pitanje šta se krije ovde. Da je ovde postojalo značajno nalazište ukazuje brojna epigrafska građa koja postoji i koja je dobro poznata i pročitana i koja govori o postojanju jedne rimske jedinice na ovom području. Gde se tačno nalazio njihov logor nije do sada bilo jasno, ali izgleda da će nam sada postati jasnije. Jugozapadni deo tog logora krio se baš u ovom dvorištu. Mi smo otkrili delove južnog i zapadnog bedema, tako da je sada mnogo jasnije gde treba nastaviti iskopavanja, kojim ritmom da bi se upotpunila celina. Ovo nisu česta nalazišta u Srbiji. Postoji ih još nekoliko, takođe vrlo delimično istraženih. I ovo će biti neka priča za narednu zimu, da ustvari valorizujemo naše nalaze, materijalne dokaze koje smo prikupili i da konačno stavimo na pravo mesto ovo nalazište”, kaže Katarina Dmitrović arheolog Narodnog muzeja u Čačku i vođa iskopavanja.Ovo arheološko istraživanje vrši se u sklopu priprema za narednu godinu i titulu Prve prestonice kulture koju će Čačak poneti.

„Tako je sve počelo. Trebalo je možda i ranije, međutim nije. Da bi se izidao jedan objekat koji je trebao da bude deo neke nove celine u samoom dvorištu muzeja, mi smo morali da uradimo prethodna arheološka zaštitna istraživanja. I upravo smo tu dobili takve rezultate jer zapravo, jako je velika površina koju smo otvorili. Neuporedivo veća od onih prethodnih”, dodaje Dmitrović.

Ono što privlači najviše pažnje, a nije zaostalo naoružanje iz prethodnih ratova vođenih na ovim prostorima jesu rimske zgrade opremljene sistemom grejanja.To nije neuobičajeno za Rim. Rim je bio izuzetna civilizacija u odnosu na sve ono što je kasnije došlo. Oni su imali grejanje. To je poznato. Mi smo našli neke delove koji su služili za zidno grejanje. S obzirom na to da mi nismo završili istraživanje te građevine, možda ćemo imati i delove podnog grejanja. To je neki nastavak koji planiramo sledeće godine.Dakle, plan je da mi sada, posle ovakvih rezultata, svake godine upotpunjujemo taj rimski logor i da imamo što više rezultata i materijalnih dokaza o čemu ovde zaista radilo”, zaključila je Katarina Dmitrović.

AMP PRESS/ GZS

Autor

AMP PRESS

See author's posts