Čuvar saračkog zanata u zapadnoj Srbiji

Sarački zanat je 2023. godine upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, koji vodi Etnografski muzej u Beogradu. Time je država potvrdila njegovu kulturnu vrednost, ali to priznanje za sada

nije pratila sistemska podrška koja bi obezbedila njegovu obnovu ili prenos znanja kroz obrazovne programe. Uprkos formalnom priznanju, izostanak organizovane obuke i institucionalne pomoći ostavlja ovaj zanat prepušten entuzijazmu pojedinaca.

U praksi, sarački zanat se i dalje održava isključivo zahvaljujući majstorima koji u njega ulaze samostalno, bez formalnog obrazovanja, oslanjajući se na lično istraživanje, razmenu iskustava i svakodnevni rad sa materijalima.

Rad sa kožom zahteva izuzetnu koncentraciju, preciznost i strpljenje, ali i osećaj za detalj i estetiku. Svaki proizvod nosi lični pečat majstora, jer se veliki deo posla obavlja ručno, uz tehnike koje su se prenosile generacijama.

Danas u Srbiji ovaj zanat opstaje na samoj ivici nestanka. To predstavlja drastičan pad u odnosu na 19. i prvu polovinu 20. veka, kada su sarači bili neizostavan deo i gradske i seoske privrede. Njihovi proizvodi – od sedala,

opreme za konje, do torbi, kaiševa i novčanika – bili su svakodnevno potrebni i široko korišćeni.

Jedan od retkih koji ovaj zanat čuva od zaborava u zapadnoj Srbiji jeste majstor Perko iz Čačka, koji se saračkim zanatom bavi više od tri decenije. Danas je on jedan od svega nekoliko majstora u celoj zemlji.

Perko Kuvekalović,sarač

Kako ističe, opadanje interesovanja počelo je onog trenutka kada su sedlari ostali bez mušterija, a sa njima su polako nestajale i saračke radionice.

Industrijska proizvodnja i jeftiniji materijali dodatno su potisnuli ručni rad, čineći ga sve ređim i manje dostupnim.

-Obično su ovi stari zanati porodični,tradicionalni,ali ja sam prvi u svojoj porodici.Sticajem okolnosti zaposlio sam se u firmi u kojoj ima dosta sarača i tamo sam naučio od starih majstora.Treba vreme da se nauči,ne može zanat da se nauči brzo.Neko

bi trebao da radi duži period,ja sam konkretno dvadeset i više godina radio u firmi pa sam se osamostalio.-kaže Perko Kuvekalović,jedan od samo 5 sarača u celoj zemlji.

Ipak, ono što sarački zanat izdvaja jeste upravo kvalitet. Proces šivenja kože „iz ruke“ obezbeđuje veću čvrstoću i dugotrajnost u odnosu na mašinsku obradu.

Nekada je ovaj posao bio preko potreban,zbog velikog broja konjušara i konja.Kako su se praznile konjušnice tako su nestajali i sarači. Ipak u poslednje vreme došlo je do ponovnog interesovanja za konjarstvo i konjički sport,pa su upravo oni

najčešći kupci saračkih proizvoda.

-Nije lak posao,najteže je što se radi ručno.Ako je debela,tvrda koža,malo je teže to jer se radi ručno.Raznovrsno je,ima konjara oni imaju najveće potrebe za ovim,lovci,ljubitelji pasa i ima dosta kaiševakoje radimo kao odevni predmet.Ljudi znaju da je kod sarača

prava koža.

Foto Amppress Oprema za konje

Alati koje majstori koriste često su stari decenijama, nasleđivani iz generacije u generaciju ili ručno izrađivani i prilagođeni potrebama svakog majstora.

Sarač izrađuje proizvode ručno, dok među najpoznatijim alatima je saračko šilo i igla kojom se ručno ušiva. Alat je mnogobrojan i podrazumeva mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa..

Foto Amppress Sarački alat

Upis u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa rezultat je zalaganja stručnjaka i institucija poput Narodnog muzeja u Čačku, koji su prepoznali značaj očuvanja ovog zanata. Ipak, bez konkretnih mera podrške, njegova budućnost ostaje neizvesna.

Prema rečima Snežane Šaponjić Ašanin,etnologa čačanskog Narodnog muzeja, sarački zanat je upisan u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i reč je o veoma važnom zanatu.

-Mi kada smo upisivali sarački zanat ,upisali smo na prostoru cele Srbije,pa smo tako obuhvatili i Rumu i Požarevac i druga mesta gde još postoje ti sarači. Važno je napomenuti da oni treba da budu vidljivi ,da se o tom zanatu priča,da se priča o značaju

da se sačuvaju autentične mašine,alati ,da se sve to vidi.Naravno napredak mora da postoji ,obrada kože mora da zadovolji savremene kriterijume,međutim ti alati,sam zanat treba da budu sačuvani a proizvodnja originalna,,-smatra Ašanin

Foto Amppress Snežana Šaponjić Ašanin,etnolog Narodni muzej Čačak

U skromnoj radionici svega ima što majstor sarač što može da napravi od kože, a onima kojima je stalo do kvaliteta i danas kucaju na njegova vrata. Danas ovaj vredni čovek čuva svoj zanat kao oči i svojim radom ga brani od odumiranja.

Možda je savremena industrija unela kvantitet u proizvode sarača, ali ipak je kvalitet u rukama Perka Kuvekalovića iz Čačka.

Foto Amppress

Iako ga danas neguje tek nekolicina majstora, sarački zanat ostaje važan most između prošlosti i savremenog doba. On podseća da su tradicija, veštine ručnog rada i posvećenost detalju vrednosti koje nadilaze vreme i koje bi, uprkos izazovima

modernog društva, trebalo sačuvati za buduće generacije.