Danas je Vavedenje, jedan od najznačajnijih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najznačajnijih praznika posvećenih upravo Bogorodici.

Ovaj dan čuva uspomenu na trenutak kada je mala Marija prvi put uvedena u Hram Božji.

Vavedenje Presvete Bogorodice, poznat i kao Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru i ubraja se među dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Prema predanju, roditelji Presvete Bogorodice – sveti Joakim i Ana – ispunili su svoje obećanje dato Gospodu i doveli trogodišnju Mariju u jerusalimski hram da je posvete službi Bogu. Tamo ju je primio prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče, pred kojim se Marija zavetovala. U hramu je boravila do svoje dvanaeste godine, provodeći vreme u molitvi i postu.

Nakon smrti roditelja, Marija je poverena Josifu iz Nazareta. Upravo u njegovom domu doživela je blagovest arhanđela Gavrila o rođenju Sina Božjeg.

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava mnogih srpskih porodica. Veruje se da se praznuje još od četvrtog veka, dok prvi pisani tragovi datiraju iz osmoga. Ovaj dan je i hramovna slava manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbine Svetog Simeona Mirotočivog i Svetog Save.

Običaji na Vavedenje

Vavedenje uvek pada tokom Božićnog posta, pa je slavska trpeza posna, ali je riba dozvoljena bez obzira na dan u sedmici. Mnogi vernici se na ovaj dan i pričeste. Domaćice tradicionalno pripremaju bogatu trpezu verujući da će hrana doneti blagostanje i plodnost u dom.
U narodu postoji i običaj da se na ovaj praznik ne jedu jela koja se seku nožem, kako se ne bi prizvala nesreća.

Presveta Bogorodica smatra se zaštitnicom porodilja. Žene koje nemaju dece odlaze u manastire i provode noć u molitvi, tražeći utehu i blagoslov. Praznik obeležavaju i stočari, moleći za zaštitu svoje stoke.

Narodna verovanja takođe prate ovaj dan: lepo vreme na Vavedenje nagoveštava dobru letinu, oblačno nebo i kiša znače rodnu godinu, dok jak vetar najavljuje slabiji rod.

Autor

AMP PRESS

See author's posts